Med

Čuvanje meda

Med

Med s većim procentom vode sporije kristališe, ali kod takvog postoji stalna opasnost zbog  idealnih uslova za vrenje, naročito ako se čuva na višim temperaturama. Vrenje izazivaju gljivice kvasca koje su redovno prisutne u medu. Ako se u jednom gramu meda nađe manje od 400.000 sitnih kvaščevih gljivica (veličine 0,1-0,2:0,1-0,3 mkm) i manje od 15 odsto koje su počele pupljenje, med još ne vri. Ali, ako ih je više od 400.000 u gramu meda i krupnijih (sve do 11,0 mkm), među kojima je 15 odsto napupelih, med vri. Da bi se sprečilo vrenje, koje se jasno zapaža kada se pojavi pena, izlučivanje gasa, narušavanje  hermentičnosti ambalaže, neki pčelari ili korisnici najčešće takav med zagrevaju i pregrevaju. U takvom proizvodu dešavaju se štetne promene koje obezvređuju njegova dijetetska i lekovita svojstva. Po satndardima o kvalitetu meda takav proizvod nije više za konzumnu upotrebu . Od njega može da se proizvodi alkohol (vino i rakija).

Ponekad i u visokokvalitetnom medu može da dođe do vrenja ako se čuva na temperaturama većim od 25, a naročito kada pređu 30 stepeni. U tim uslovima glukoza se brže odvaja od fruktoze, sobom nosi iz meda samo 1/10 vode i najčešće se nalazi u zidovima ambalaže. Fruktoza i ostali sastojci s 9/10 vode sačine “baricu” koja omogućava idealne uslove za fiziološke aktivnosti kvaščevih gljivica. Tada dolazi do vrenja koje se od površine širi i na donje slojeve – piše Đorđe Stanojčić u “Poljoprivrednikovom poljoprivrednom kalendaru”.