dr Novak Đurić

Sembersko-majevička regija

dr Novak Đurić

Sembersko-majevička regija ima četiri udruženja pčelara sa oko 400 članova, dva su iz Bijeljine, a po jedno iz Ugljevika i Lopara. U relativno kratkom roku konstituisana su tri nova udruženja čime su pčelari, prije svega oni iz podmajevičkog kraja, došli u kvalitetivno povoljniji položaj. Udruženja iz Ugljevika i Lopara mogu da se obraćaju za pomoć svojim opštinama, mogu da sarađuju samostalno sa zainteresovanim institucijama i asocijacijama, prije svega udruženjima voćara. Svako od udruženja ima svoje specifičnosti i sve im je bliže nego dok je bilo jedino udruženje sa sjedištem u Bijeljini. Regija je je dobila bolji status u Skupštini Saveza udruženja pčelara  Republike Srpske. Bijeljina sada ima dva udruženja pčelara. Novoformirana “Matica” ima  tridesetak članova i nije joj prioritet  povećanje članstva po svaku cijenu. Međutim, otvoreno je za velike i male pčelare  pa ko ima interesa dobro je došao.

Tako govori dr Novak Đurić, član Upravnog odbora ove regije i ugledni pčelar iz Bijeljine. Po njegovim riječima godina 2011. će ostati u sjećanju mnogim pčelarima ovog kraja po saniranju posljedica poplava i veoma niskim prinosima meda.

– Solidarnost pčelara i države došla je do punog izražaja. Jedan broj pčelara pretrpio je velike štete od poplava, koje su zadesile Semberiji u decembru 2010. godine. Veći dio 2011. godine protekao je u sanaciji tih šteta. Pčelari čije su košnice nestale u talasima plahovite Drine nisu ostali sami. U pomoć su im priskočili, prije svega, Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Republike Srpske i Savez udruženja pčelara Republike Srpske, koji je blagovremeno pokrenuo akciju solidarnosati.  Naknada štete je iznosila 200 konvertibilnih maraka po košnici, što je iznos vrijedan poštovanja, ali uz materijalnu korist,  od značaja je i saznanje da postradali  pčelari nisu ostali sami   u tim teškim trenucima. Hvala Ministarstvu i Savezu  na iskazanoj solidarnosti – riječi su dr Novaka Đurića.

A kada je o prinosima meda riječ, naš sagovornik kaže da je godina koju ispraćamo jedna od najgorih koje su zapamtili ovdašnji pčelari. Bilo je godina kada omane bagrem, ali dobro medi lipa, bagremac i druga pčelinja paša. Međutim, ove godine – ništa. Proljeće je bilo dugo i hladno, noćne temperature su bili niže od dnevnih i po desetak stepeni, mraz je bio tačno 6. maja i sve to nije išlo na ruku pčelama.  A kada su noćne temperature dostigle 15 stepeni, dnevne su skočile na preko 30, što opet nije dobro. Od juna je zavladala suša pa prave kiše nije bilo  sve do decembra! Ovo je druga uzastopno nepovoljna godina za pčelare u ovom kraju. Samo je na nekim mikro lokacijama bilo nešto pčelinje paše tako da je preskroman broj pčelara koji su prošli nešto bolje. No, najveći broj njih zapamtiće ovu godinu kao izuzetno nepovoljnu.

– Tako loš unos je uticao na nivo zaliha meda za prezimljavanje pa je na mjestu bojazan da ove zime na većem  broju pčelinjaka ne bude gubitaka. Ekonomska kriza je uticala da pčelari nisu imali dovoljno sredstava za kvalitetno prihranjivanje. Zato želim  zahvaliti se resornom ministarstvu, koje nam je blagovremeno isplatilo podsticaje,  pa su pčelari  bili u mogućnosti da koliko-toliko kvalitetnije zazime svoje pčele. Koliko god je bitan iznos podsticaja, toliko isto je bitno i kada će sredstav stići na račune pčelara  – kaže dr Đurić.