Znanjem do bogatije paše

Fenologija u službi pčelarstva

  • U našoj proizvodnoj praksi i pčelari uz pomoć poljoprivrednih službi mogu izraditi detaljnije lokalne fenološke karte koje će im dobro doći u izradi katastra medonosne paše

Znanjem do bogatije paše

Poznavanje karakteristika medonosne paše na teritoriji na kojoj se pčele gaje je neophodno da bi se uspešno pčelarilo i povećala rentabilnost pčelarske proizvodnje. Brojni faktori utiču na predviđanje  pašnog potencijala i očekivani prinos meda. Da bi se postigli visoki prinosi meda, neophodno je pčele seliti s paše na pašu, a takvo seleće pčelarenje podrazumeva blagovremene i tačne informacije o vremenu cvetanja i medenju biljaka.

Razvoj fenologije, nauke koja izučava pojave bioloških ciklusa i njihovu povezanost s klimom, počela je u 18. veku, i to najpre izradom prvog fenoklimatskog modela baziranog na istraživanjima Reomira (1735) o vezi između temperature i fenofaza u ontogenetskom razviću. Važan doprinos razvoju ove nauke predstavljaju istraživanja švedskog botaničara i lekara Lineusa (1753) koji je na osnovu preciznog protokola osmatranja radio na stvaranju fenološke anketne mreže. Takođe je uspostavio prvu meteorološku mrežu kojom su obuhvaćena i fenološka osmatranja koja je organizovala Societas meteorolologica Palatina (Manhajm 1781 – 1792). Prve nacionalne fenološke mreže organizovane su u Rusiji od 1850. godine, u Britaniji od 1857. godine i u 33 države SAD-a u periodu od 1851. do 1859. godine. Prvu fenološku mapu centralne Evrope izradio je Herman Hofman davne 1881. godine. Fenološka osmatranja nastavljena su do današnjih dana, kada se uz pomoć savremenih tehnoloških sredstava  (satelita i dr.) nastavlja s praćenjem sezonskih fenoloških promena na biljkama širom planete.

Prikupljanjem fenoloških podataka za konkretno područje prati se kako vegetacija odgovara na klimatske prilike. Od posebnog je značaja za pčelarstvo godišnji raspored pojave cvetanja medonosnog bilja na pojedinim lokalitetima. Potpuna informacija o redosledu cvetanja medonosnog bilja omogućava pčelarima da pčelinja društva postave blagovremeno na dobro pašno područje i da maksimalno iskoriste kapacitete medonosne paše. Zbog uticaja vremenskih prilika biljke menjaju godišnji interval cvetanja. Tako jedna ista pojava može da se produži i razlikuje u odnosu na već biološki poznato vreme. Bagremova paša na jednom terenu, uzimajući u obzir različite nadomorske visine i mikroklimatske uslove koji vladaju na njemu, može da potraje oko dvadesetak dana i zato bi informacije fenoloških osmatranja bile od koristi selećim pčelarima.

Za izradu fenološke karte neophodno je prikupiti višegodišnje podatke o početku i trajanju fenofaze cvetanja medonosnog bilja. Za naše pašne uslove urađena je pčelarska fenološka karta Srbije. U našoj proizvodnoj praksi, međutim, i pčelari uz pomoć poljoprivrednih službi mogu izraditi detaljnije lokalne fenološke karte koje će im dobro doći u izradi katastra medonosne paše. Pašni red utvrđuje način iskorišćavanja pčelinjih paša na području koje geografski pokriva regionalna poljoprivredna služba, a po pravilniku o katastru pčelinje paše ista služba određuje poverenika pašnog reda.

Kada se razmatra izbor novog mesta fenološkog osmatranja za medonosno bilje, treba ga odrediti blizu  mesta postavljanja pčelinjaka i u odnosu na često angažovanje pčelara. Odabrane biljke bi trebalo da rastu u prirodnim uslovima, tj. bez posebnih agrotehničkih mera da bi fenološki ciklus biljke i datumi koji bi se evidentirali bili reprezentativni za prirodnu vegetaciju i uticaj stvarnih mikroklimatskih uslova. Izuzetak čine industrijske medonosne biljke koje za gajenje zahtevaju standardne agrotehničke mere. Za upotpunjavanje podataka o cvetanju potrebni su i podaci o temperaturi i padavinama, pa je dobro da se fenološka osmatranja obavljaju u blizini meteorološke stanice Uzrok variranja meteoroloških podataka može da bude reljef. Zato se preporučuje da horizontalna udaljenost između dve fenološke stanice, naročito u brdsko-planinskim predelima, ne bi smela da bude veća od dva kilometra, a visinska razlika manja od 100 metara. U zavisnosti od toga da li se stanice nalaze na vetrovitoj ili zaklonjenoj strani  brda ili značajne vodene mase (jezera), menjaće se i uticaj padavina. Zato je potrebno da se meteorološke i fenološke stanice nalaze na istoj strani brda, jezera i sl. Ako se osmatranja obavljaju u ravnici kao što je Vojvodina, vremenske prilike ne moraju toliko da variraju s porastom udaljenosti stanica, pa se one mogu smestiti i na međusobnoj udaljenosti od 10 kilometara.

Posmatranje drvenastog bilja može biti po spratovima krošnje. Za praćenje se odabiraju najmanje dva stable i obeležavaju brojevima. Ova stable moraju biti lako dostupna, najbolje da se pupoljci mogu videti golim okom. Takođe, označavaju se odabrane strane i pupoljci, a najlakše je to učiniti  trakom u boji ili markerom. Treba voditi računa o tome da se grana ne ošteti, jer se ista mora osmatrati i sledeće godine.  Za trave bi trebalo primeniti iste osnovne metode, ali uzeti u obzir da se na istim, trajno obeleženim površinama (1×1 metar) i u sledećim godinama odabiraju biljke za osmatranje.

Ovaj segment praćenja je u našoj pčelarskoj praksi uglavnom stvar iskustva pčelara praktičara. Međutim, na osnovu praćenja vremena cvetanja, klimatskih uslova, količine medonošenja i evidencije površina pod medonosnom pašom stvorili bi se uslovi za izradu kvalitetnog katastra pčelinje paše koji bi pomogao racionalnom iskorišćavanju biljaka sa aspekta pčelarstva i omogućio stabilnije i bolje prinose meda.

Doc. dr Nebojša Nedić

Poljoprivredni fakultet, Beograd-Zemun