Samo pažljivo

Drugi pu

U oktobrskom broju beogradskog časopisa za pčelarstvo “Pčelar” objavljen je jedan veoma interesantan prilog. Autor je Vidoje Kulić iz Sombora. Imajući u vidu da samo dio pčelara iz Republike Srpske  pretplaćuje ovaj časopis,  odlučili smo se da prilog prenesemo u cjelini, bez bilo kakvih ispravki.

Samo pažljivo

Pčelarim preko 20 godina sa 40 LR košnica i predavač sam SPOS-a. Povod da ovo napišem za naš cenjeni časopis je bila jedna situacija na mom pčelinjaku, koja se razvila u dramu na ivici života i smrti, kada je osoba koja je “nealergična” na ubod pčele imala anafilaktičku alergijsku reakciju.

“Nealergične” osobe na otrov pčela

Lep sunčan, letnji dan, na pčelinjaku dinamično kako samo može da bude krajem juna. Pčele nose i dosta unose nektara, košnice solidno napunjene, pčelari veseli i poletni, iako u poodmaklim godinama, sve isplanirali da uzmu višak meda, dan radosti koji se čeka više od devet meseci. Trio sedamdesetogodišnjaka, starih prijatelja, da se ne bi previše opteretili pozvali jednog nešto mlađeg, pomoćnika (nije želeo da mu se objavi ime) koji je ranijih godina pomagao pčelarima oko preseljenja pčela i vrcanja i tvrdi da “sigurno” nije alergičan na pčelinji ubod. Skidao je on rojeve po šumama u Bosni, i dodaje da će mu dobro doći da ga koja pčela ubode da leči reumu.

Košnice punije nego što se očekivalo, ramovi zatvoreni, teški, raspoloženje pčelara dobro, vrcaju dosteke i, vicevi, aman, atmosfera samo takva. Dosta rano završimo isplanirano vrcanje za taj dan do ručka. Nakon 10 minuta tražimo ga i glasno zovemo po imenu i čuli smo da se nekako potmulim glasom javlja iza leske, 20 metara iza poslednjeg reda košnica. Nađosmo našeg pomoćnika kako leži na travi, teško, nerazumno govori i kaže da su ga ubole dve pčele u ruku i da mu je zlo, da je povraćao i imao proliv. Odmah smo ga poneli i polegli na improvizovani ležaj. Bio je malaksao i preznojen, otežano diše, otečenih očnih kapaka i usana sa koprivnjačom na koži. Pregledom ustanovljen, pad krvnog pritska (100/60 mm Hg), puls slab, ubrzan. Usledila je terapija. Odmah injekcija, antihistaminika i intravenski kortikosteroid u očekivanju da će  se prekinuti alergijska reakcija; pripremamo se za prevoz do bolnice, gde će moći da se primene eventualne mere reanimacije. Oklevam da dam adrenalin , čovek je stariji, ne znam kakvo je stanje srca, a sa adrenalinom se mora biti oprezan. Ali, objektivno stanje se pogoršava. Krvni pritisak pada ispod 100, slabi puls i ubrzava se. Ipak, u kolima odlučujem da mu dam adrenalin subkutano (pod kožu 0,20 ml) i idemo prema bolnici, usput gubimo kontakt sa našim drugarom, dajem mu ostatak adrenalina iz šprica,  držimo ga u, takozvanom, koma položaju. Stižemo u bolnicu i na ulazu ponovo smo mogli uspostaviti kontakt sa njim. Na odelenju urgentnog prijema nastavlja se uobičajena terapija i opservacija.

Nakon četiri sata naš pomoćnik se oporavlja i otpušta kući uz moju obavezu da će biti pod mojom kontrolom. Sada je bilo jasno da više ne sme da ide na pčelinjak i da treba da se čuva od pčela.

Ali, nakon samo tri meseca od njegove odiseje na pčelinjaku, na terasi njegovog stana ubola ga je pčela u predelu vrata. Poučen iskustvom na pčelinjaku, u paničnom strahu je izvadio žaoku, alarmirao porodicu i hitno su ga prevezli u službu hitne pomoći.

Pregledan je i pošto nije bilo znakova alergijske reakcije, ostao je tri sata na posmatranju, a kako i dalje nije bilo promene, vraćen je kući. Nazvao me je da mi kaže šta mu se desilo. Tog dana sam bio u poseti kod njega i nije bilo alergijske reakcije, samo se videla ranica od uboda sa malim krvnim podlivom. Ni sledećih dana nije bilo nikakve reakcije . Posle nekoliko dana urađen je kožni alergo test na otrov pčele i ose i on je bio negativan. Moj prijatelj je želeo da sigurno zna da nije alergičan na ubod pčele, a nije prihvatio da se odredi nivo antitela u krvi (bilo mu je skupo) i molio je da probamo sa ubodom žive pčele. To smo uradili, uz oprez da budemo u blizini zdravstvene ustanove i  da imamo lekove protiv jake alergijske reakcije. Uzeli smo pčelu i dobio je ubod u podlakticu. Poslije nekoliko sati nije bilo nikakve alerijske reakcije. Ovaj test smo ponovili sledećeg dana i nije bilo znakova alergije.

Dakle, toga dana kad je bio na pčelinjaku, iz nekog razloga, njegova odbranbena sposobnost je bila pala i reagovao je kako je opisano. Kad se njegovo stanje stabilizovalo, on je prestao biti alergičan. Ovaj primer nije usamljen, jer se, neretko, dešava da neko ko nije bio preosetljiv na ubod pčele, postane osetljiv i da preosetljivost spontano prestane. Alergijska reakcija može biti promenljiva (osim kod atopičara koji imaju naslednu osnovu za alergiju zbog imunološkog deficita) i zavisi od mnogih faktora u organizmu, njegove opšte odbrambene snage: imuniteta, mesta uboda, količine otrova i dr.

Da ovo napišem za “Pčelar” podstakla su me i dva telefonska poziva pčelara koji su imali alergijsku reakciju na ubod pčele, pa su morali da potraže pomoć lekara, a ranije su podnosili bez alergijske reakcije i preko 20 uboda na dan. Jedan od njih predstavio se kao profesionalni pčelar i rekao je da mu egzistencija, najvećim delom, zavisi od pčelarenja. Oba pčelara sam ohrabrio, savetovao im da ne odustaju od pčelarenja, nego da urade alergijske testove, da provere da li je to prolazno ili stalno stanje alergičnosti. Ako je postalo stalno stanje, ne treba odmah pomišljati na prestanak pčelarenja. Postoji mogućnost da se izvrši desalergizacija-imunoterapija (hiposenzibilizacija) i da se nastavi sa pčelarenjem. Rezultati ove imunoterapije su vrlo ohrabrujući, uspešnost je preko 90 procenata. Kožne alergološke testove rade sve alergološke ambulante, a nivo antitela u krvi (IgE) odgovornih za anafilaktičku reakciju određuje i spravlja alergene za depohiposenzibilizaciju – takozvanu “vakcinu”, Zavod za imunologiju na Torlaku u Beogradu.

Razgovarao sam sa mnogo pčelara posle mojih predavanja na ovu temu i stekao utisak da se prema opasnostima od uboda pčela dosta ležerno ponašaju i nedovoljno primenjuju mere zaštite. Malo njih ima lekove protiv alergije na pčelinjaku, a i oni koji ih imaju malo znaju kad i koliko da ih upotrebe. Zato bi bilo opravdano organizovati seminare u pčelarskim udruženjima ili regionalno, gde bi se pčelari obrazovali i naučili kako da zaštite, odbrane sebe i druge od alergijske reakcije nakon uboda pčela. Povoljna okolnost je što ima dosta lekara pčelara.

Potrebno je da svaki pčelar ima na pčelinjaku malu pčelarsku apoteku, najmanje jedno pakovanje tableta protiv alergije (antihistaminika). Najbolje je nabaviti lek čija je aktivna materija desloratadin, jer ima najbrže delovanje. Ovo nemojte smatrati za reklamu, jer je to jedini lek na našem tržištu sa takvom brzinom delovanja, nema tržišnu alternativu. Oni koji su imali alergijske reakcije treba da imaju samodavajuću injekciju adrenalina i da budu dobro obučeni kako da lek primene.

Često pitanje pčelara je da li se može preventivno uzeti lek pre odlaska na pčelinjak? Ja preporučujem osobama koje ne znaju da li su alergični na ubod pčele i idu prvi put na pčelinjak gde će imati kontakt sa pčelama, kao i onima koji su imali bilo kakvu alergijsku reakciju, da pre odlaska uzmu jednu tabletu anihistaminika i to od onih koji imaju najmanje sporednih efekata. Ovakav stav je izneo i poznati apiterapeut iz Velike Britanije Hari Ričers na Apimedici  u Ljubljani 2009. godine. On preporučuje svim osobama koje su ikada imale alergijsku reakciju da uzmu jednu tabletu antihistaminika, pola sata pre odlaska na pčelinjak. Osobama koje se angažuju prvi put na pčelinjaku pri selidbi, vrcanju ili drugim radovima, dobro je dati jednu tabletu antihistaminika preventivno, koja će spriječiti ili bar ublažiti eventualnu burnu reakciju.