Predsjednik SPOS-a

Intervju

Predsjednik SPOS-a

Naš sagovornik je dr Rodoljub Živadinović, predsjednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije. On je sa 35 godina postao najmlađi predsjednik u istoriji SPOS-a. Jedan je od 204 počasna dobitnika novog pasoša Srbije, a do sada je održao oko 350 dobro posjećenih predavanja. U njegovom mandatu SPOS je poslije 112 godina postojanja uselio u vlastite prostorije, za dvije godine Srbija je izvezla 3.000 tona meda…

Razgovor smo bazirali na pitanjima koja se odnose na saradnju pčelara sa dvije strane Drine.

Kako ocjenjujete dosadašnju saradnju pčelara Srbije i Republike Srpske, a kako Saveza pčelarskih organizacija Srbije i Saveza udruženja pčelara Republike Srpske?

Ja ne bih odvajao ta dva vida saradnje, jer su neodvojivi. Godinama unazad, kontakti među pčelarima su bili na visokom nivou, a sa vašim Savezom smo čak potpisali i protokol o saradnji, koji je preduslov za uspostavljanje dubljih odnosa. Na inicijativu pčelara Republike Srpske, SPOS je prošle godine promenio svoj Statut, i omogućio učlanjivanje pčelara iz svih država sveta u našu organizaciju. Time su pčelari Republike Srpske stekli mogućnost da pod najpovoljnijim uslovima budu i naši članovi, ali mogu, pod istim takvim uslovima, i da primaju časopis Pčelar po ceni tek nešto malo većoj nego u Srbiji. Kontakti između pčelara ogledali su se pre svega kroz razmenu iskustava putem predavanja, u skorije vreme i putem internet foruma SPOS-a, na kome je mnogo pčelara iz Republike Srpske, ali i putem drugih kontakata, na sajmovima, izložbama… Svi dobro znamo da za još bolju i oficijelniju saradnju itekako ima mesta, ali u startu priznajemo da se godinama unazad obe strane nisu dovoljno time bavile. Već par godina unazad, SPOS je rešavao egzistencijalne, više godina nagomilavane probleme (veliki napredak u izvozu meda, kupovina poslovnog prostora posle 112 godina podstanarstva, organizaciono prestrukturiranje), te nije bilo dovoljno resursa, ni kadrovskih ni finansijskih, za produbljivanje i institucionalizovanje saradnje. Ipak, baš u tom periodu je potpisan Protokol o saradnji i izašlo se u susret zahtevima pčelara Republike Srpske da se zainteresovani mogu učlaniti i u SPOS, što pokazuje našu suštinsku želju da sarađujemo i da se ispomažemo, a koja je ipak bila finansijski ograničena. I ova godina za nas će biti teška, te očekujemo da od naredne godine započnemo dugotrajne zajedničke projekte, a ovu godinu treba iskoristiti za ozbiljne razgovore na tu temu i potrebne pripreme.

Koliko Sporazum o specijalnim i paralelnim vezama između Republike Srbije i Republike Srpske obezbjeđuje uslove za unapređenje saradnje pčelarskog sektora i u čemu bi se ona mogla ogledati?

Kao građanin Srbije, nisam zadovoljan odnosom države Srbije prema tom Sporazumu. Kako vreme prolazi, čini mi se da se udaljavamo, umesto da se približavamo. Što se nas pčelara tiče, moramo se truditi da u našoj sferi tu sliku menjamo u pozitivnom smeru. Voleo bih da od pčelara na terenu poteknu inicijative o najboljoj vrsti saradnje koju bi sprovodili, jer oni najbolje mogu prepoznati šta im je potrebnije. Za sada, mi smo iz Republike Srpske dobili samo jednu inicijativu, i bukvalno odmah smo je prihvatili i izmenili Statut. Spremni smo da analiziramo svaku novu inicijativu i prihvatimo je ako bude realno sprovodljiva, a ako zajednički uložimo maksimalne napore, svaka će biti sprovodljiva. Ako mene lično pitate, mislim da su oba Saveza ostvarila dobre međunarodne kontakte u proteklim godinama, te da bi prva saradnja trebala da bude upravo na tom planu, tj. planu poboljšanja ekonomskog statusa pčelarstva i plasmana meda. Tu mislim na razmenu iskustava, kontakata, zajedničkim nastupom prema inostranim kupcima meda i slično. Naravno, tu ima dosta razlika, kod vas je cena meda veća, ali se i mi polako približavamo tom nivou, iz godine u godinu. Uklanjanjem višegodišnjeg monopola na našem tržištu, uspevamo da svake godine, već tri godine unazad, podižemo cenu meda naviše.

Beogradski pčelari su bili gosti pčelara Semberije, pčelare Valjevo i Omarska veže dugogodišnje prijateljstvo, pčelari iz Lazarevca su bili gosti Trebinja… Međutim, nema zajedničkih regionalnih projekata. Zašto?

Ugledni predavač

U prethodnim odgovorima, odgovorio sam i na to pitanje. Ubeđen sam da itekako možemo zajednički izneti regionalne projekte, ali jednostavno, u proteklom periodu, na tu temu nije bilo detaljnijih razgovora, što moramo zajednički da menjamo. Evo, i javno pozivam vaše rukovodstvo da bude naš gost na predstojećem Trećem državnom pčelarskom sajmu, ali i na našoj Skupštini 26. marta ove godine. To bi bila dobra prilika da čujemo vaše predloge za proširenje saradnje i da se dogovorimo o metodologiji rada, kao i da stavimo na sto naše resurse za takvu saradnju, pre svega kadrovske, te se dogovorimo konkretno šta će biti čiji deo posla. Kada sve budemo konkretizovali i znali šta je čiji posao za koji će nositi odgovornost, onda neće više biti nijednog razloga da zajedničkih projekata ne bude u najskorijoj budućnosti.

Pčelarske izložbe i sajmovi (čast izuzecima) prolaze najčešće bez izlagača s druge obale Drine. Gdje su razlozi za to i da li se takva praksa može mijenjati?

Razlozi su pre svega ekonomske prirode i povećanih troškova, kao i sve komplikovanijih procedura na granici. Razlog je svakako i drugačija cena meda. Situacija bi se sigurno menjala na bolje, kada bi specijalne veze bile jače, ili bar vraćene na primarni nivo.

Da li je realno da dva Saveza: Srbije i Republike Srpske, zajednički organizuju neki naučni skup (okrugli sto, simpozijum, savjetovanje ili sl.) u nekom od pograničnih gradova ili turističkih centara (Bijeljina, Banja Koviljača, Zvornik, Bajina Bašta, Višegrad…) na temu koja je zajednička za pčelare Srbije i Republike Srpske (uz eventualno učešće pčelara iz drugih zemalja sa prostora bivše Jugoslavije)? Da li biste podržali takvu inicijativu?

Naravno. Mi imamo odlično razvijenu kadrovsku strukturu za organizovanje takvih događaja. Imamo brojne kontakte u inostranstvu i mogli bi da jedan takav skup podignemo na visok nivo. Svakako, najpre se trebamo dogovoriti o proritetima, šta je to što nam je obostrano najvažnije. U svakom slučaju, odazvaćemo se takvoj inicijativi, a ozbiljno ćemo raditi na tome i da je iniciramo tokom predstojeće sezone.

Recite nam i ono što Vas nismo pitali, a cijenite da je bitno.

Svakako je bitno da unapredimo naše zajedničke aktivnosti, i ojačamo postojeće veze bilo koje prirode, privatne ili na nivou Saveza, jer sve to može doprineti razvoju saradnje. Mislim da nam je jedan od osnovnih zadataka da razmenimo informacije o našim potrebama, i da gde god je moguće, nastupamo zajedno. Mi smo po tom pitanju apsolutno otvoreni za saradnju. SPOS je promenom Statuta zvanično postao međunarodna organizacija, što nudi niz prednosti. Treba ih iskoristiti.

Na kraju bih iskoristio priliku da sve vaše pčelare pozovem da budu gosti na našem Trećem državnom pčelarskom sajmu u Beogradu predstojećeg vikenda. To je odlična prilika da se družimo i razmenjujemo ideje i iskustva.

Pored toga, ako vaš Savez bude zainteresovan, idući Sajam možemo i zajednički da organizujemo. Takođe vas pozivamo da učestvujete u organizaciji Simpozijuma Apimondije septembra 2012. u Beogradu, ako nam bude dodeljen, čemu se opravdano nadamo, pošto nam sada tokom Sajma u goste dolaze predsednik i generalni sekretar Apimondije, sa kojima ćemo razgovarati na tu temu, procedura se približava kraju.

U svakom slučaju, tek ćemo sarađivati, čim budemo uspeli da bolje prepoznamo zajedničke ciljeve i interese, kojih svakako ima.

Svim pčelarima Republike Srpske želim uspešnu i medonosnu sezonu!