Ljubiša Stanisavljević

Piše: Prof. dr Ljubiša Stanisavljević, Biološki fakultet Beograd, www.spos.info

Ljubiša Stanisavljević

Procjenjuje se da u celom svetu danas ima blizu 73 miliona uzgajanih pčelinjih društava. Iako je na globalnom nivou broj pčelinjih društava u porastu (ako se uporede podaci iz 60-tih godina prošlog veka i današnji, uočava se porast u broju društava za čak oko 60%), u mnogim delovima sveta situacija nije nimalo tako povoljna, a naročito u Evropi i Severnoj Americi. Tako od 21 milion košnica koliko je 1970. godine bilo u Evropi danas ih je manje za oko 25%, dok se u SAD njihov broj sa 5,9 miliona (1947. godine) smanjio za blizu 60% (2010. godine). Trend opadanja brojnosti se i dalje nastavlja.

          Mnoge vrste voćaka, povrća, i drugih gajenih biljaka zavise od oprašivanja koje obavljaju uglavnom pčele, i to one vrste pčela koje se danas uzgajaju. Od 100 različitih vrsta gajenih biljaka koje nam obezbeđuju blizu 90% hrane, za 71 vrstu su neophodne pčele radi radi oprašivanja (izvor FAO).

          Problem smanjenja brojnosti pčelinjih društava i njihovo nestajanje brzo je uočen među naučnicima. Iako su svoja ranija istraživanja usmerili na lokalnom nivou, zadesio ih je novi globalni problem koji ih je podstakao na zajedničko delovanje i saradnju. To se najprije dogodilo u SAD, a zatim i u Evropi sa glavnim ciljem utvrđivanja uzročnika nestajanja pčelinjih društava.

          U posljednjih nekoliko godina ubrzano se radi na međunarodnom usaglašavanju metodologije istraživanja nestanka pčelinjih zajednica. U julu 2008. godine pokrenuta je akcija u stvaranju međunarodne grupe eksperata u svim oblastima pčelarstva.

          Osnovni cilj COLOSS-a je otkrivanje faktora i njihovih uzajamnih odnosa (npr. uticaj varoe, pesticide, virusa i sl.) koji doprinose nestajanju medonosnih pčela prvashodno u Evropi, kao i u ostalom delu sveta. Ovakvim pristupom trebalo bi da se ublaže štetne posledice nestajanja medonosnih pčela, kako za pčelare tako i za ukupnu biološku raznovrsnost.

          COLOSS danas broji 248 članova (naučnici i stručnjaci-praktičari) iz 52 zemlje i 91 institucije. Među prioritetima COLOSS-a nalaze se: razrješavanje i sprečavanje gubitaka pčelinjih društava većih razmjera; razvoj standarda za praćenje i istraživanje gubitaka; pronalaženje ključnih faktora i mehanizama i razvoj održivih načina pčelarenja. COLOSS je strukturno organizovan u četiri radne grupe (RG) i to: (RG1) Monitoring i dijagnoza; (RG2) Štetočine i patogeni; (RG3) Životna sredina i pčelarstvo i (RG4) Raznovrsnost i vitalnost.

          Svake godine se članovi COLOSS-a sastaju širom Evrope po radnim grupama u tzv. Radionicama, ali i najmanje jednom godišnje većina njih na zajedničkim konferencijama. Ovogodišnja Sedma COLOSS konferencija (http://coloss.bio.bg.ac.rs) održaće se od 25. do 28. avgusta u Beogradu. Ova konferencija pod naslovom Sprečavanje gubitaka pčelinjih društava, baviće se pitanjima standardizacije metoda sa ciljevima: 1) Ostvarivanja pouzdanosti i međunarodnog standardizovanja podataka o nestajanju pčelinjih društava, koji će biti uporedivi među zemljama i godinama; 2. Identifikacije faktora za tekuće velike gubitke pčelinjih društava. Za postizanje ovih ciljeva potrebni su monitoring i istraživanja, koji moraju biti standardizovani od zemlje do zemlje što je pre moguće. Konferenciju će pratiti i sastanak “Upravnog odbora” COLOSS akcije, na kome će se doneti i utvrditi plan za ostvarivanje ciljeva u narednoj godini.

 

Pored konferencije održaće se i dve radionice u Beogradu, i to:

Radionica 2. radne grupe sa temom Evolucija drugog nivoa Upitnika, obuhvatiće: 1) Mapiranje gubitaka pčelinjih društava za različite klimatske zone na osnovu rezultata “Upitnika 2011-12 za nestajanje društava” i mogućim asocijacijama sa objašnjenim faktorima; 2) Evaluacija metodologije testiranja i primjene statistike.

 

Zajednička Radionica 2. i 4. radne grupe sa temom Metode pregleda, obuhvatiće: 1) Mapiranje prisustva i odsustva bolesti na osnovu “Zajedničkog eksperimenta 4. radne grupe” na interakcijama genotip-životna sredina; 2) Procena genotipskih i sredinskih uticaja na rasprostranjenost bolesti. U odnosu na druge aktivnsoti COLOSS-a obe radionice će pomoći u standardizaciji dijagnostičkih tehnika i protokola, sa ciljem razvoja pouzdanih tehnika za verifikaciju prisustva i efekata od gubitaka pčelinjih društava.

Na ovom međunarodnom naučnom skupu učestvovaće preko 70 vrhunskih evropskih i svetskih naučnika iz oblasti pčelarstva. Ovo je prvi put da će Srbija biti domaćin međunarodne konferencije sa vleikim brojem eminentnih naučnika iz svih oblasti pčelarstva. Organizatori imaju veliku čast, ali i odgovornost za uspeh u radu ove Konferencije.